ДЕВОЈЧИЦЕ ИЛИ ДЕЧАЦИ – ПИТАЊЕ ЈЕ САД

20 мај

◊ ◊ ◊ ◊ ◊

Освојено прво место на општинском такмичењу.

Освојено прво место на градском такмичењу.

◊ ◊ ◊ ◊ ◊

УЛОГЕ:

ДЕЦА: Душан, Слађана, Милош, Александра

ДЕВОЈЧИЦЕ: Бојана, Милена, Џоана, Пећина, Аждаја, Благо, Полицајац, Петито

ДЕЧАЦИ: Арчибалд, Петак тринаести, Капетан, Коновал, Срећко, Чудовиште

◊ ◊ ◊ ◊ ◊

(Душан пимпује лопту и показује да је нервозан, а Слађана чита књигу) (Душан броји до тридесет у себи)

ДУШАН: Где ли су они? Шта ли ће да ураде?

СЛАЂАНА: Види која будала; шта он лупета? Извини, молим те. Шта они, шта ће они да ураде? Они сигурно неће ништа да ураде.

ДУШАН: Ма немој, бићемо бољи од вас и добићемо тродупло већи аплауз од вас.

СЛАЂАНА: Нећете. Ми ћемо да добијемо петодупло, ма уствари, седмодупло већи аплауз.

ДУШАН: Нећете!

СЛАЂАНА: Хоћемо!

ДУШАН: Нећете!

СЛАЂАНА: Хоћемо!

ДУШАН: Глупачо једна тврдоглава!

СЛАЂАНА: Ти си будала! Ви, дечаци, толико сте глупи да сигурно нећете ништа да урадите.

ДУШАН: Ма немој, наша представа је боља од ваше, а и добићемо већи аплауз.

СЛАЂАНА: Нећете, сигурно нећете. Нећете!

ДУШАН: Хоћемо!

СЛАЂАНА: Нећете!

ДУШАН: Хоћемо!

(улазе Александра и Милош)

МИЛОШ: Шта је са њима? Што се свађају?

АЛЕКСАНДРА: Немам појма! Први пут их видим да се свађају.

МИЛОШ и АЛЕКСАНДРА: Шта је са вама?

ДУШАН и СЛАЂАНА: Ништа!

СЛАЂАНА: Иван је тврдоглав и неће да схвати да ће наша представа бити боља од њихове, зато што смо ми лепше, паметније и све боље радимо од њих. У ствари, они се боље туку и боље играју фудбал од нас, али ми смо у свему осталом боље.

ДУШАН: Ма немој. Ми смо бољи од вас. Добићемо већи аплауз од вас.

СЛАЂАНА: Нећете!

ДУШАН: Хоћемо!

СЛАЂАНА: Нећете!

ДУШАН: Хоћемо!

МИЛОШ: Доста, вас двоје!

АЛЕКСАНДРА: Јоване, молим те, погледај колико је сати. Ја сам свој заборавила код куће.

МИЛОШ: Почиње представа. Девојчице су на реду. Хајдемо!

(одлазе са сцене у различитим правцима)

◊ ◊ ◊ ◊ ◊

БОЈАНА: (долази мртва пијана)

МИЛЕНА: Здраво, друже!

(пију пиво)

БОЈАНА: Здраво!

МИЛЕНА: Слушај ме, имам план! Данас у подне код пећине опљачкаћемо Џоану Пиплфокс.

БОЈАНА: Џоану Пиплфокс?

МИЛЕНА: Тишина, глупане, чуће нас, а сад крени за мном.

(одлазе, док се на сцени појављује Џоана Пиплфокс)

ЏОАНА: Опљачкаће моју пећину, мој народ. То никако нећу допустити.

(одлази до пећине)

ПЕЋИНА: Ко се то усуђује да долази до мене док спавам дубоким сном? Ко си ти и шта радиш овде?

ЏОАНА: Ја сам Џоана Пиплфокс, ћерка Џона Пиплфокса. Да ли ти је то познато?

ПЕЋИНА: О, да. Чула сам за њега. А имаш ли ти неки доказ да си његова ћерка?

ЏОАНА: Имам ову мапу.

ПЕЋИНА: Какве су то глупости? Него, имаш ли ти неки већи доказ?

ЏОАНА: Немам. Мислим да је то довољно.

ПЕЋИНА: Као што рекох, за мене није, али пружићу ти једну шансу.

ЏОАНА: Какву шансу?

ПЕЋИНА: Пустићу своју аждају на тебе. (аждаја урличе иза пећине, толико да и њу уплаши) Постави му неколико питања. Ако одговори тачно, убиће те, а ако не, можеш да радиш са њом шта хоћеш, само немој да је убијеш!

ЏОАНА: Договорено! (аждаја урличе и напада) Прво питање: ко је најпаметнији на свету?

АЖДАЈА: Најпаметнији, најпаметнији, најпаметнији… на свету је – пећина!

ЏОАНА: Како пећина може да буде најпаметнија на свету? Најпаметнији на свету је Никола Тесла! (одсече аждаји једну главу) Друго питање: ко је најмања птица на свету?

АЖДАЈА: Најмања птица, најмања птица, најмања птица је слон!

ЏОАНА: Слон уопште није птица, а није ни најмањи. Далеко од тога, глупачо једна! Најмања птица је врабац. (одсече јој другу главу) Треће питање: ко је највећи јунак на свету?

АЖДАЈА: Највећи јунајк, највећи јунак, највећи јунак на свету је Тарзан!

ЏОАНА: Какав Тарзан! Мој отац је највећи јунак на свету! (одсече аждаји трећу главу)

ПЕЋИНА: Јаој, убила си моју аждају. Зашто си то урадила?

ЏОАНА: Отац ми је рекао да ником не треба да верујем!

ПЕЋИНА: То је довољан доказ да си ти заиста ћерка Џона Пиплфокса. Можеш да уђеш да узмеш своје благо.

БЛАГО: Право благо лежи у срцу, али је теби изгледа важније благо од срца и зато га слободно узми!

ЏОАНА: Глупача једна! (баца јој руке)

ПЕЋИНА: (шутне Џоану при изласку)

ЏОАНА: Напокон сам добила благо! (гусари долазе по благо)

МИЛЕНА: О, па кога ми то видимо? Здраво, Џоана!

ЏОАНА: Здраво!

МИЛЕНА: Шта то држиш у рукама?

ЏОАНА: Ништа што би тебе занимало!

МИЛЕНА: Дај ми благо!

ЏОАНА: Нећу!

МИЛЕНА: Дај ми благо или ћу те убити!

ЏОАНА: Никада!

(После подметања ножа под врат Џоане Пиплфокс, она даје благо, које Милена препушта Бојани.)

МИЛЕНА: Сачувај ово на сигурном. А сада те морам убити зато што си ти велика опасност за све моје гусаре и мене.

ЏОАНА: Да ли си сигурна?

МИЛЕНА: Сто посто!

(Џоана гурне Милену и сломи јој зубе.)

МИЛЕНА: Сломила си моје вештачке зубе! Платићеш ми, Џоана. Платићеш ми!

ПОЛИЦАЈАЦ: Какви су то јадни бедници овде?

МИЛЕНА: Ми се само мало забављамо!

ЏОАНА: То није истина! Они су…

МИЛЕНА: Хтела је рећи…

ПОЛИЦАЈАЦ: Знам ја шта је хтела рећи! Полазите у затвор!

(оне одлазе у затвор, а Џоана чита очево писмо, плачући)

ЏОАНА: „Драга Џоана, жао ми је што нисам био ту крај тебе када сам ти био најпотребнији. Зато сам ти оставио овог доброг пријатеља Петита. Петито… Ко би то могао бити? (размишља) Он ће ти у свакој ситуацији помоћи. Твој отац Џон Пиплфокс”. (плаче)

(Заробљени гусари узимају кључеве заспалом полицајцу и беже из затвора.)

ПОЛИЦАЈАЦ: Ха, зли гусари су побегли! Изгубићу посао, изгубићу посао! Морам да се смирим. Морам да попијем нешто. (Пије лекове, сав у паници.) Сигурно нису далеко отишли!

ПЕТИТО: (Чита у новинама и прочита вест о Џоани.) Ха, зли гусари су побегли из затвора. Морам заштити Џоану! (мрачно је па тражи нешто уз помоћ лупе)

ЏОАНА: Ко си ти и шта радиш овде?

ПЕТИТО: Ја сам Петито, а ко си ти и како се усуђујеш да ме плашиш?

ЏОАНА: Ја сам Џоана Пиплфокс.

ПЕТИТО: Ћерка Џона Пиплфокса?!

ЏОАНА: Да!

ПЕТИТО: Твој отац ми је рекао да те заштитим од злих гусара. Него, где су они нестали?

ЏОАНА: Не знам. Сигурно нису далеко отишли!

ПЕТИТО: Хајде да их нађемо!

ЏОАНА: Хајде!

(Траже гусаре, окрећу се около и једном момента се суоче и уплаше се једна од друге.)

ЏОАНА и ПЕТИТО: Ха! Децо, да ли ви знате где су отишли зли гусари?

(Деца импровизују да су гусари ту, показују и говоре где су гусари.)

ГУСАРИ: Ха! Ено Петита и Џоане. Нападнимо их!

(Настаје опште мачевање после кога сви завршавају на поду – Милена гурне Џоану, Петито пада на Џоану и сви падају.) (Долази полицајац.)

ПОЛИЦАЈАЦ: Ту сте, ви, зли бедници. (Одводи гусаре опет у затвор.) Ух, добро је. Нећу изгубити посао. (Опет заспи.)

ЏОАНА и ПЕТИТО: Правда је ипак победила!

(Представа девојчица је завршена.)

◊ ◊ ◊ ◊ ◊

СЛАЂАНА: Видиш како су девојчице добиле громогласан аплауз. Ви сигурно нећете добити овакав аплауз.

ДУШАН: Хоћемо! Добићемо сто пута већи аплауз од вас.

СЛАЂАНА: Сигурно нећете!

АЛЕКСАНДРА: Доста, вас двоје! Почиње представа коју су припремили дечаци. Хајдемо!

(Одлазе са сцене у различитим правцима.)

◊ ◊ ◊ ◊ ◊

АРЧИБАЛД: Хајде да наздравимо!

ПЕТАК ТРИНАЕСТИ: Чекајте, какво је то здравље без нашег славног пива наше старе химне?

СВИ: О, да! (певају) Лепојке из Хаване, што стоје тамо са стране, питају: Капетане, како се зове ваш брод? А капетан им руком махне, тим лепојкама из Хаване што стоје тамо са стране: Освета, то је мој брод!

КАПЕТАН: Доста, синови моји! Да ли сте икада чули или видели у свом псећем животу чудовиште са седам глава? (гусари се грле у круг) Ја чекам!

ГУСАРИ: Чули јесмо, али видели нисмо!

КАПЕТАН: А да ли бисте желели да га упознате?

ГУСАРИ: Свакако, капетане!

КАПЕТАН: Па шта чекате онда? Спремите оружје и подигните једра, јер крећемо у битку коју сте жељно ишчекивали.

ГУСАРИ: Ура, ура, ура! (певају док спремају брод) Лепојке из Хаване што стоје тамо са стране, питају: Капетане, како се зове ваш брод? А капетан им руком махне…

КАПЕТАН: Доста, синови моји! Јесте ли спремни?

ГУСАРИ: Јесмо, капетане!

ПЕТАК ТРИНАЕСТИ: (све време га Арчибалд удара у главу док поздравља капетана) Нека. Сад ћу сâм. (удара се у главу и пада)

КАПЕТАН: Па шта чекате. Кренимо онда.

АЕРЧИБАЛД: Чекајте, чекајте! Јесмо ли сви ту?

КОНОВАЛ: Јесмо. Један, два, три, четири, пет, шест. (броји и публику) Ваљда!

КАПЕТАН: Па крените ако смо ваљда.

ГУСАРИ: Лепојке из Хаване што стоје тамо са стране…

ЧУДОВИШТЕ: Ааааааааааа! Ко се усуђује да ме буди?

КАПЕТАН: Ја.

ЧУДОВИШТЕ: Ко си ти?

КАПЕТАН: Ја сам капетан Џон Пиплфокс.

ЧУДОВИШТЕ: Шта тражиш овде?

КАПЕТАН: Дошао сам да видим шта има у тих твојих седам глава.

ЧУДОВИШТЕ: Има више него у вашим гусарским главама, пацове!

КАПЕТАН: Нема.

ЧУДОВИШТЕ: Има.

КАПЕТАН: Нема.

ЧУДОВИШТЕ: Има.

КАПЕТАН: Хајде да се опкладимо!

ЧУДОВИШТЕ: Хајде!

КАПЕТАН: Поставићу ти седам питања. Ако не одговориш тачно, убићу те. ЈА и сви моји гусари око мене.

ЧУДОВИШТЕ: Хајде, нестрпљив сам, пацове!

КАПЕТАН: Прво питање: Шта је најслађе на свету?

ЧУДОВИШТЕ: Најслађе на свету… Најслађе на свет… Најслађе на свету је људско месо!

ГУСАРИ: Не зна, капетане, сеците му главу!

КАПЕТАН: Није тачно. Најслађе на свету је милка чоколада. (сече чудовишту главу)

ЧУДОВИШТЕ: Аааааааааааааа!

КОНОВАЛ: А где је та милка чоколада? Баш ми се пријела!

КАПЕТАН: Доста. Друго питање: шта је најдуже на свету?

ЧУДОВИШТЕ: Најдуже на свету…. најдуже на свету… најдуже… Знам, то је мој реп!

ГУСАРИ: Не зна, капетане, сеците му главу.

ПЕТАК ТРИНАЕСТИ: (удара се и пада) Е сад се стварно предајем!

КАПЕТАН: Није тачно. Најдужа на свету је колона Кинеза. (сече чудовишту још једну главу)

ГУСАРИ: Ура, браво, ура, браво!

ЧУДОВИШТЕ: Ааааааааааа!

ГУСАРИ: Ура, браво, ура, браво!

КАПЕТАН: Треће питање: Шта је најбаксузније на свету?

ЧУДОВИШТЕ: Најбаксузније на свету…. Најбаксузније на свету је кад ми црна рибица пресече пут.

ГУСАРИ: Не зна, капетане, сеците му главу.

КАПЕТАН: Није тачно. Најбаксузније на свету је петак тринаести.

ПЕТАК ТРИНАЕСТИ: Је ли то мене неко звао?

СВИ: Само ти се учинило.

ЧУДОВИШТЕ: Аааааааааааааа!

ГУСАРИ: Браво, ура, ура!

КАПЕТАН: Четврто питање. Ово би требало да знаш јер постоји само један капетан и само једна група гусара који су најјачи на свету. Питање гласи: шта је најјаче на свету?

ЧУДОВИШТЕ: Најјаче на свету…

КАПЕТАН: Нешто много размишљаш.

ЧУДОВИШТЕ: Па, тешко питање.

КАПЕТАН: Одговарај!

ЧУДОВИШТЕ: Најјачи на свету сам ја!

КАПЕТАН: Чујете ли, гусари моји? Је ли он најјачи на свету?

ГУСАРИ: Нееее!

КАПЕТАН: Ко је најјачи на свету?

ГУСАРИ: Мииии…

КАПЕТАН: Па шта чекате онда? Победите га.

ПЕТАК ТРИНАЕСТИ: Па да! Победите га када сте већ почели да му сечете главе. Докрајчите га и победите га.

КАПЕТАН: Ти се сигурно шалиш!

ПЕТАК ТРИНАЕСТИ: Не, капетане! Ви сте започели, ви и завршите.

КАПЕТАН: Ти први крени.

ПЕТАК ТРИНАЕСТИ: А, не ја!

КАПЕТАН: Крени.

ПЕТАК ТРИНАЕСТИ: Па видите, капетане, зар овакав да се враћам кући?

КАПЕТАН: Нема везе. Купићу ти нове пелене и то памперс. Само крени!

ПЕТАК ТРИНАЕСТИ: Добро. А није ту.

КАПЕТАН: Ти си следећи, Коновале.

КОНОВАЛ: А зашто ја? Ма сад ћу ја њему да покажем.

ЧУДОВИШТЕ: Овај ти је сигурно из вртића.

КАПЕТАН: Није. Арчибалде, што се ти кријеш?

АРЧИБАЛД: А зашто ја? Зашто не он?

КАПЕТАН: Крени и присети се свог тајног оружја.

АРЧИБАЛД: Моје тајно оружје?! А, да… Моје тајно оружје!

ЧУДОВИШТЕ: У, ала му смрди из уста. Има ли неко овде четкицу за зубе?

АРЧИБАЛД: То је моје тајно оружје. Где је нестао?

ЧУДОВИШТЕ: Ево ме овде.

АРЧИБАЛД: Где?

ЧУДОВИШТЕ: Овде.

КАПЕТАН: Срећко, куда си ти кренуо?

СРЕЋКО: Ма ту…

КАПЕТАН: На годишњи одмор, је ли?

СРЕЋКО: Ма да…

КАПЕТАН: Ма немој да се шалиш са мном. Остао си ми још само ти. Немој да ме изневериш. Победи га.

СРЕЋКО: Види, птичица.

ЧУДОВИШТЕ: Где, где? Аааааааааа…. Е, сад је стварно доста.

КАПЕТАН: Неееееееее….

СРЕЋКО: Успели смо, капетане, успели смо.

КАПЕТАН: Браво, Срећко! Устајте, гусари моји!

КОНОВАЛ: Е, видиш како сам те победио.

КАПЕТАН: Али нешто смо заборавили, гусари моји.

ГУСАРИ: Па да, нашу…

КАПЕТАН: Нашу стару победничку гусарску игру.

ГУСАРИ: О, даааа…

СВИ: Ринге, ринге, раја, дош’о чика чудовиште, па донео јаја, једно јаје мућ, а ми, гусари, чуч.

ПЕТАК ТРИНАЕСТИ: А зашто сте чучнули? Зар не видите овог гуштера испред нас?

КАПЕТАН: Па да. Треба да га се решимо. Дижите га.

СВИ: Један, два, три…

(Износе чудовиште са сцене и тако одлазе.)

◊ ◊ ◊ ◊ ◊

ДУШАН: Видиш ли и чујеш, глупачо једна, какав су аплауз дечаци добили?

СЛАЂАНА: Нису добили никакав аплауз.

ДУШАН: Ма немој, добили смо већи аплауз од вас, гуско једна!

СЛАЂАНА: Ти си магарац!

АЛЕКСАНДРА: Доста, вас двоје. Боље да питамо публику.

СЛАЂАНА: Другари, шта ви мислите, која представа је била боља? Јесу ли биле боље девојчице или ови глупи дечаци?

ДУШАН: Дечаци, дечаци!

СЛАЂАНА: Девојчице, девојчице!

АЛЕКСАНДРА: Сад ваљда знате шта ово значи?

ДУШАН и СЛАЂАНА: Не знамо. Шта?

МИЛОШ: Па то значи да су обе представе биле подједнако добре.

АЛЕКСАНДРА: Хајде сада лепо да се помирите и да отпевамо нашу другарску песму.

ДУШАН и СЛАЂАНА: Мир, мир, мир, нико није крив. Ава, ава, ава, судија је крава.

(почиње песма којој се редом придружују и остали глумци)

СВИ: Девојчице, или дечаци, питање је сад. Ко ће бољи бити, то није важна ствар. Девојчице или дечаци, није битно ко је, важно је другарство између нас што је.

К Р А Ј

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: