ЋОСО

12 мар

ЛИЦА

Ћосо

Ћосина жена

Ћосино дете

Рифат

Сабахудин

Прва жена

Друга жена

Трећа жена

Чобанин

ЋОСО: (пролази поред Турака и баца дукат иза овце) Помоз’ Бог, Турци!

ТУРЦИ: Бог ти помог’о, Ћосо!

РИФАТ: Шта има, Ћосо?

ЋОСО: Ево, ништа. Кренуо сам на пијацу да продам овцу.

ТУРЦИ: Па, ајде, пожури. Пијаца ће још мало да се затвори.

ЋОСО: (одлази од Турака)

ТУРЦИ: (налазе дукат и заустављају Ћосу) Хеј, Ћосо, је ли ово твој дукат?

ЋОСО: (опипава џепове) Јесте, мој је, али нема везе, задржите га. И онако ова моја овца на свака три дана даје дукате.

ТУРЦИ: (смеју се, не верујући му)

САБАХУДИН: (смејући се, говори) Ма, шта причаш, Ћосо? Човече, како овца може да даје дукате?!

ЋОСО: Може да даје дукате, часна реч!

РИФАТ: Можда може стварно да даје дукате! Ћосо, да ли би нам дао ту овцу за две вреће дуката?

ЋОСО: Морам прво да се договорим са женом. (Мобилним телефоном разговара са женом.) Каже моја жена да је не дам за две вреће дуката. Овца вреди много више. Можете је купити, али за пет врећа.

САБАХУДИН: Пет врећа, ни дукат више!

(Ћосо одлази од Турака, а Турци га опет заустављају)

ТУРЦИ: Стани, Ћосо, шта треба да радимо да би нам овца дала дукате?

ЋОСО: А, то сам заборавио да вам кажем. Треба да направите колибу величине овце и не дајте јој три дана ни да пије ни да једе. Када одете тамо четврти дан, биће пуно дуката испод ње.

ТУРЦИ: Хвала ти, Ћосо, ми сад журимо! (Турци крећу кући и одводе овцу у колибу коју су направили. Одлазе кући) Добар дан, жене!

ЖЕНЕ: Добар дан!

ПРВА ЖЕНА (служи Рифата и Сабахудина пићем и колачима)

ДРУГА ЖЕНА: (прилази Сабахудину) Да ли ти се свиђају чарапе што сам ти исплела?

РИФАТ: Жено, лепе су, али сад идите у собу. Сабахудин и ја морамо да се нешто договоримо.

(Жене не иду у собу, него им играју –  Јелена Карлеуша „Слатка мала”. Касније три жене одлазе у собу, а Сабахудин и Рифат причају.)

САБАХУДИН: Шта мислиш, да ли она овца стварно даје дукате?

РИФАТ: Требало би да даје. Не би смео Ћоса да нас превари. Ајде сад да спавамо. Просто не могу да дочекам да прођу ова три дана.

(Једна од жена каже после неког времена, док сви на сцени спавају: ТРИ ДАНА КАСНИЈЕ!)

(Турци крећу до колибе и тамо налазе мртву овцу)

САБАХУДИН: Гледај, ова овца је цркла!

РИФАТ: Нема везе, сигурно је дала пуно дуката.

(Турци обилазе око овце)

САБАХУДИН: Ма нема овде ни једног јединог дуката!

РИФАТ: Он је нас преварио и узео нам толике паре за џабе!

САБАХУДИН: (вади мобилни телефон из џепа, говорећи) Послаћу Ћоси поруку да дође на реку, а тамо ћемо да га нападнемо с леђа.

РИФАТ: Немој да му шаљеш поруке. Нисмо ми кукавице. Идемо лично код њега.

САБАХУДИН: У праву си! Боље је да одемо код њега.

(Турци крећу ка Ћосиној кући и упадају у њу)

РИФАТ: Где је Ћоса?

ЋОСИНА ЖЕНА: Ко сте ви? Шта радите овде?

(чује се плач Ћосиног детета)

ЋОСО: Шта вам треба? Зашто ми тако упадате у кућу и плашите ми жену и дете?

САБАХУДИН: Зашто си нас преварио, Ћосо?

ЋОСО: Како сам вас преварио?

РИФАТ: Не прави се луд! Добро знаш да она овца коју си нам продао не даје дукате!

САБАХУДИН: Пошто данас није било ниједног дуката, мораћемо да те убијемо!

ЋОСИНА ЖЕНА: Не, немојте да ми убијете мужа. Убијте мене! Не дирајте ми мужа и дете!

ЋОСО: Смири се, жено, вратићу се ја!

РИФАТ: Ајде, Ћосо! Полази, брже!

ЋОСО: Да ли имам право на последњу жељу пре него што ме убијете? Нећу да ми се жена и дете муче!

САБАХУДИН: Ајде да видимо ту твоју последњу жељу!

(Ћоса узима нож и хоће да убије жену и дете)

ЋОСИНА ЖЕНА: Шта ти је, Ћосо, зашто хоћеш да нас убијеш?

(Чује се плач детета. Ћосо их убија.)

ТУРЦИ: Што уби жену и дете!?

ЋОСО: Нема везе, ионако могу да их оживим овом чаробном фрулом.

РИФАТ: Ћосо, не можеш више да нас превариш!

ЋОСО: (Узима фрулу и почиње да свира, а после краћег времена, жена и дете устају.)

ЋОСИНА ЖЕНА: Ћосо, зашто су они још увек овде? Избаци их напоље! (дете и даље плаче)

САБАХУДИН: Ћосо, може ли четири вреће дуката за ту чаробну фрулу?

ЋОСО: Не знам, сачекајте мало. Морам да се договорим са женом. (Ћоса се неко време договара са женом.) Жена каже, најмање пет врећа дуката.

САБАХУДИН: Ево шест врећа и у здравље да потрошиш.

(Док Турци иду ка својој кући, њихове жене причају. Једна жена прориче другима смрт кроз гледање у длан, а то потврђује и гледање у шољу. Турци долазе.)

ТУРЦИ: Шта вам је, жене, зашто плачете? (Оне одлазе у собу. Једна хоће да шаље и-мејл комшиници за кафу, а друга је грди и тера је да спава.)

РИФАТ: Шта мислиш, да је ова фрула стварно чаробна? Да ли стварно ради?

САБАХУДИН: Мислим да ради, а оно са овцом мислим да је била случајност. Не би нас Ћоса смео да превари.

ТУРЦИ: (Договарају се ко да убије жене. Бацају новчић и Сабахудин извлачи писмо. Мора да убије жене, док Рифат не сме ни да гледа. Жене беже, али их он ипак убија.)

РИФАТ: (свира у фрулу, не гледајући у жене) Устају ли?

САБАХУДИН: Ово не делује! Дај ја да пробам! Дај мени, ја знам да свирам њихову омиљену песму.

РИФАТ: Како не делује?!

САБАХУДИН: Ово стварно не делује?! Ћосо нас је преварио! Јој, убисмо жене! (јадикују)

РИФАТ: Ово не може да буде случајност као са овцом. Он је све ово испланирао!

САБАХУДИН: Идемо сад код њега. Овог пута се неће извући!

(Турци одлазе код Ћосе и упадају бахато у кућу.)

РИФАТ: Ћосо, полази са нама. Сад ти нема спаса! Убићемо те!

ЋОСИНА ЖЕНА: Оставите ми мужа! Немојте да га убијете!

ЋОСО: Смири се, вратићу се!

(Турци одводе Ћосу до реке и тамо га везују.)

САБАХУДИН: Ајмо, Рифате, по балван.

(Турци одлазе по балван, а Ћоса спази чобанина с овцом.)

ЋОСО: Нећу, нећу, нећу!

ЧОБАНИН: Шта нећеш?

ЋОСО: Нећу да се оженим царевом кћи!

ЧОБАНИН: Зашто нећеш, побогу, човече?

ЋОСО: Па нећу, не волим је! Хоћеш ли ти уместо мене?

ЧОБАНИН: Наравно да хоћу!

ЋОСО: Онда брзо лези на моје место.

(У том моменту чобанину звони мобилни. Он разговара и чује се да одустаје)

ЧОБАНИН: Хало… Добро, добро, ево долазим. Извини, морам да идем да вратим овцу. Зове ме отац.

ЋОСО: Где ћеш сад? Зар ти није важније богатство од те овце? Ја ћу да је вратим!

ЧОБАНИН: У праву си, боље ми је богатство!

(Чобанин леже на Ћосино место, а Ћоси даје и мобилни да га не поломи. Ћоса му помаже да се боље намести, узима овцу и брзо одлази. Турци долазе, гурају балваном чобанина у реку и крећу кући.)

САБАХУДИН: Данас смо урадили велики посао. Идемо на једну ракију.

РИФАТ: И заслужили смо да се одморимо од свега овога.

(Турци после ракије наилазе на Ћосу који вуче овцу.)

ЋОСО: Помоз’ Бог, Турци!

ТУРЦИ: Бог ти помогао, Ћосо!

САБАХУДИН: Ћосо? Како си ти ту кад смо те малопре бацили у реку?

ЋОСО: Е, моји Турци, ви сте мене бацили у плитку воду. Зато ја сад вучем ову обичну овцу, а да сте ме бацили у дубљу воду, ја бих сад вукао овцу од злата.

ТУРЦИ: Овце од злата?!

ЋОСО: Да, часна реч!

РИФАТ: Можеш ли да нам покажеш где је то место у води пуно злата?

ЋОСО: Да, наравно, пођите за мном!

(Ћосо одводи Турке до реке.)

ЋОСО: Ево, само скочите овде и узмите злата колико вам воља.

РИФАТ: Ајде, Сабахудине, ти први скочи!

САБАХУДИН: Ајде, скочићу први, али да знаш, Ћосо, ово ти је последњи пут да ти верујемо. Ако нас опет превариш, убићемо те!

(Сабахудин скочи у воду и поче да се дави.)

РИФАТ: Шта онај тамо виче и што маше рукама?

ЋОСО: Тешко злато. Иди му помози.

(Рифат скочи у реку и он се удави. Ћосо крене кући смејући се ивукући ону овцу.)

ЋОСО: Е, моји Турци, баш сте лакоми!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: