ЕКОЛОШКА ПРИЧА

30 сеп

ЗЕМЉА НЕ ПРИПАДА ЧОВЕКУ, ЧОВЕК ПРИПАДА ЗЕМЉИ

Не сећам се заиста где сам нашла овај текст :(.

Одушевљена његовим садржајем, поделила сам га са својим ученицима.

Свака част аутору/ауторима!

Мислимо да и мали и велики могу много тога научити из овог дела.

  • ВАЗДУХ
  • ЗЕМЉА
  • ВОДА
  • ВАТРА
  • ПРВИ СПИКЕР
  • ДРУГИ СПИКЕР
  • НОВИНАР
  • СПИКЕР
  • ЧИСТАЧ (у позадини)
  • ДИРЕКТОР
  • ПУНО ЉУДИ (са шеширима и лепо обучени)
  • СКИТНИЦА ЈЕДАН
  • СКИТНИЦА ДВА
  • СКИТНИЦА ТРИ
  • ПРОЛАЗНИК
  • МУЖ
  • ЖЕНА 

 _____________________________________________________________________________________________

ВАЗДУХ: (седи промрзао на бини, око њега је гомила бацила и бактерија које публика не види) Аааааапћихаа!!

ЗЕМЉА: (долази и пипајући по мраку, седа) На здравље.

ВАЗДУХ: Хвала. А ко је то?

ЗЕМЉА: Земља.

ВАЗДУХ: Ааааа, ћао! Имаш ли марамицу?

ВОДА: (све време седи на погрешном месту и то тек сада схвати) Јој, људи,  где сте, погрешно сам села. (проналази их и седа) Аха, ту сте. Имам ја марамицу, мало је мокра, ал’ ипак…

ВАЗДУХ: Добра је. А ко је то?

ВОДА: Вода.

ЗЕМЉА: (гледа на свој непостојећи сат) Где је Ватра? Већ касни.

ВАТРА: (приближава им се поносно) Ту сам, не бој се. (седа, сада заједно чине полукруг)
ВАЗДУХ: Шмрц, шмрц, јеси ли донела?

ВАТРА: Нисам, слинави!

ВОДА: Дај, не ругај се!

ЗЕМЉА: (диже руку у знак да се стишају) Ови нам људи стално раде о глави, (диже се) мене нон-стоп рују, закопавају смеће у мене, а ево каквог ли изненађења, у рано јутро пао је мрак. (седа) Знате ли зашто?

ВАЗДУХ: (док Земља прича, он одсутно клима главом и шмрца, а онда се тргне) Ја знам! (тужно) Због озона, шмрц, све су загадили, изокренули, једва се дише, (кашљуца) ох, лоше ми је… (држи се за стомак, Земља га саосећајно лупка по леђима.)

ВОДА: Слажем се. (погледава их) Ја више немам ни морске салате, (промешкољи се) а знате и сами у каквим… у како неугодним условима она може преживети…

ВАТРА: (диже се) Ма запалићу их све, неће ни један остати, ја ћу…

ВАЗДУХ: (пред плачем) Шмрц, шмрц, па дајте, смирите се. (више за себе) …Ово личи на катастрофу…

ЗЕМЉА: (устаје покрај Ватре) Нећу им више дати да у мене саде те неке хемикалије и остале глупости, још ћу им…

ВОДА: (прекида је) Аха, видим на шта циљаш…

ЗЕМЉА: …мало забиберити плодове…

ВОДА: …воде ћу им давати на миц…

ВАТРА: (збуњено) Извините што прекидам вашу занесеност, (увређено и љутито) но може ли ми неко објаснити о чему је реч!!??

ВАЗДУХ: И мени. Шмрц, шмрц.

ЗЕМЉА: Како не разумете? Прекинућемо, донекле, везе с људским родом, показаћемо им своје оштре зубе, а када их добро погледају, насмејаћемо се слатко…

ВАТРА: Још увек ништа не разумем. Чекај, ја се морам гасити…

ВОДА: …и то када њима буде најпотребнија топлота. Једноставно, зар не?
ВАЗДУХ: (сви га гледају очекујући његов одговор). Мислите да ћу ја нешто предузети? Па… (док говори, кашљуца или шмрца) скроз сâм у коми. Већ два дана мирујем и дајем само минимално кисеоника. Ви бисте да им и то ускратим? Немојте заборавити да и вама треба кисеоник и… Јао, што ме боли!!! Јој… (превија се)

ЗЕМЉА: Где те боли?

ВОДА: Шта је било?

ВАТРА: Макни се. (хвата га у руке пажљиво, да га не опече) Изгубио је на тежини, био је лаган као перце, сад није ни толико.

ЗЕМЉА: (ставља му руку на чело) Најгоре тек долази, сада се само онесвестио. Стави га у мој кревет … да, да, тамо. Пази, запалила си листић…

ВОДА: Ја ћу то средити… (лупа руком покрај места где стоји Ватра)

ВАТРА: Сори, нисам намерно.

ЗЕМЉА: (одсутно) Знам, знам… но морамо наставити и план спровести у дело.
ВОДА: Откад постојимо, бринемо се за људе, дајемо им све што им је потребно за живот, а видите и сами како нам то враћају.

ВАТРА: Морају схватити да су погрешили пре него што буде касно…

ВОДА: Да. Озон ће ускоро потпуно нестати…

ЗЕМЉА: …а за њим и сва ова недужна Божја створења.

ВАТРА: И на крају ће све бити прекривено кратерима, вулканима и осталом мојом родбином. Колико их само дуго нисам видела…

ВОДА: (диже се) Време нам бежи, кренимо.

ЗЕМЉА: Да, кренимо…

ЕКОЛОШКЕ ВЕСТИ У 19.30

(За столом седе двојица спикера (у наставку први и други). У позадини свира „Summon the Heroes”, Џона Вилијамса. Крупни план првог спикера. Музика престаје.)

Први: Добро вече, драги гледаоци. Гледате еколошке вести у 19.30.

Други: Добро вече. Велику пажњу у дневној штампи данас су добили наслови о непоузданости једне од најважнијих нуклеарних електрана западног дела Европе. Послали смо нашу екипу на лице места и у току дневника очекујемо њено јављање. У међувремену, прегледајмо вести из света.

Први: Након вишегодишњег истраживања Међународне агенције за заштиту брзог начина прехране, научници те агенције су утврдили (док спикер чита почиње снимак похлепног Европљанина како ждере Мек Доналдов хамбургер) да у измету једног просечног Европљанина или северног Американца има више хранљивих састојака и минерала него што у Африци људи уносе преко својих оскудних оброка. Агенција то наводи као очит доказ како је ланац брзих ресторана изузетно важан за одржање здравља западног човека. Као највећи проблем истраживања наводи се недостатак узорака измета из Африке због тамошње оскудице.

Други: Због уштеде енергије утрошене на узгој и клање крава и остале крупне стоке, неколицина добровољаца је почела експериментисати с кукцима као главним извором неопходних беланчевина. Први извештаји говоре о врло укусној сарми од мрава и шницлама од самлевеног бубашвабиног оклопа.

Први: (држећи руку на уху-слушалици) Управо нам из режије јављају да се можемо укључити у директан пренос испред нуклеарне електране Чрнопоморец Тринаести. Душане, изволи.

***

(Стоје двојица испред трафо-станице. Један је очигледно новинар, јер има микрофон (или диктафон) у руци. У позадини чистач чисти с метлом, или нечим сличним, одевен у тунику).

Новинар: Разговарамо с директором сектора за сигурност, евакуацију и оптимизам нуклеарне електране Чрнопоморец Тринаести. Добар дан, директоре.

Директор: Добар дан.

Новинар: У последње се време у народу шире гласине да ова електрана баш и није сигурна.

Директор: Ма то су злонамерне гласине завидљиваца који нису у стању себи приуштити нуклеарку. Ово је свима од користи. Има струје, кокошке имају више батака, а деси се и покоја свиња с две главе (звони мобилни)… опростите… (и директор се јавља) …молим? Шта кажеш, Саво? Јединица се топи. А двојка?… Ах, да! Она је јуче процурила… Па онда гаси, Саво (мирним и равнодушним гласом), гаси. Ниси ме због тога морао звати, на телевизији сам. ‘Ајд… Него… Пази се, Саво.

Новинар: (упита узрујано) Шта је било? Хаварија?

Директор: (весело одговара) Ма не. Прокувала вода за кафу, хемијска му пушта мастило, а ја сам заборавио угасити телевизор.

(Све се тресе и чује се бука. Одједном мрак.)

***

Први: (држећи руку на уху-слушалици) Душане, да ли се чујемо? Душане! Душане, мислиш ли да имамо проблем?

Режија: У етеру си!

Први: (збуњено) Ох, опростите, драги гледаоци. Дошло је до мањих тешкоћа са напајањем камере наше екипе. Очекујемо њихово поновно јављање.

Други: Здравље. У Енглеској су пре пар дана откривени знаци неке необичне болести. Лекари кажу како симптоми упућују на већ давно заборављено кравље лудило. Успели смо доћи у посед тонског записа оболелог… (снимак, а у позадини је слика краве) Као што сте чули, болест је врло озбиљна, па ћемо вас наставити извештавати о даљњем развоју догађаја.

Први: Следи блок вести из културе…

***

(Пуно људи са шеширима и лепом одећом рује и прекапа по смећу. Новинар стоји испред свих и весело прича.)

Спикер: На недавно откривеном археолошком налазишту Вратарис у непосредној близини Београда сваким даном се открива како су се некад људи себично односили према овој планети. Та је локација, која датира из друге половине двадесетог века, служила као одлагалиште отпада становницима тадашњег Београда. Судећи према огромној количини разноврсних предмета који су одбачени, иако погодни за рециклажу, можемо претпоставити велико богатство људи из тог доба. Људи који су тада живели на овим просторима су вероватно постојали у потрошачком друштву као и становници остатка Европе и Северне Америке. Наиме, слична, па и већа налазишта су већ откривена у великим градовима попут Њујорка, Лондона и Париза.

***

Други: Знамо да међу нама има и оних који не рециклирају! О њима се стално прича. Међутим, наша је екипа припремила репортажу о обичним људима, људима који помажу планети носити терет цивилизације тако да рециклирају. Погледајмо прилог.

***

Спикер: (стоји пред камером и прича) Те пожртвоване особе које су највећи рециклатори човек ретко сретне. Одбијају разговарати и не желе бити виђени. Одбијају радити било шта друго осим рециклирати. Сјај у њиховим очима гори пламеном контејнера, те доказује да силне вести и репортаже о проблему превелике количине отпада, наилазе на одјек барем код тих вредних појединаца. Како су готово невидљиви, одлучили смо посегнути за техником скривене камере. Погледајмо шта се иза наших леђа свакодневно догађа.

(Скитиница 1: Неуредно одевен, мало рашчупан… Приближи се контејнеру, отвара га, мало погледа унутра. Затвара. Отвара други, погледа около. Гурне руку и извади банану. Погледа је, пољуби. Почне ходати, али полако, и гулити банану, почне је јести.)

(Скитиница 2: Долази до контејнера, носећи преко рамена папирну неуредну врећу од пекара у којој има нешто. Отвара контејнер десном руком, погледа унутра, погледа около и угледа пролазника како долази (трзне главом као у цртаћу), брзо одлаже своју врећу у контејнер, затвара га, те се лагано почиње удаљавати, отресе руке једну о другу, погледава уназад – гледа да пролазник оде, стане, враћа се натраг до контејнера, вади своју врећу ван, стави је покрај себе (лево), мало копа (десном руком држи поклопац од контејнера, левом копа), пронађе кикирики, вади ван, отвара паковање и почиње сипати у уста.)

(Скитиница 3: Дође до контејнера, нађе млеко, држи га у руци којом се држи за контејнер, копа даље, извлачи пиво. У једној руци држи млеко, а у другој пиво, погледа сад једну, сад другу руку, враћа млеко натраг, отвара лименку пива, добро потегне и сав срећан оде.)

***

Први: Након реклама погледајте прогнозу времена за Србију за следећих дванаест сати.

***

Муж и жена спремају се за ручак.

Муж: (убилачким гласом) Па, жено, до ђавола!!! Опет си спремила оне одвратне паприке из врта твоје баке. Зар нисам рекао да ја једем саме оне, оне, сочне, увек црвене, свеже и без мрља, паприке од Генетикс Клопа Компаније!

(На екрану се појављује натпис и глас спикера:

Генетикс Клопа Компанија: „Паприке ваших снова”. За сва обавештења, индикације и опасности прочитајте напомене на полеђини купљеног воћа и поврћа или упитајте за савет вашег оближњег генетичара.

***

Други: Данас је педесети дан нуклеарне зиме, средњи ниво зрачења је 20 микрочестица по сату. На северу и у средњем делу Србије претежно сунчано, а на јужном ће уз више облака још понегде бити слабе средње киселе кише. У унутрашњости ветар слаб и умерен, без већих количина штетних гасова, у планинским пределима јак, отровни североисточни, а на западу умерен и јак ветар с радиоактивним ударима. У околним морима нема већих нафтних мрља, видљивост смањена на 1 до 2 километра због испаравања опасних гасова, те се препоручује ношење заштитне одеће. Хладно.

Први: Драги гледаоци, било је то све за вечерас. У 22 сата можете погледати ванредну емисију о догађајима у нуклеарној електрани Чрнопоморец Тринаести. Довиђења!

Други: Довиђења!

***

(Иде одјавна шпица. Водитељи скупљају папире и скидају слушалице. У позадини тихо иде „Planete op. 32, Mars”, Густава Холста. Једном од спикера звони мобилни. Чује се како разговара.)

Први: Не, није то ништа, драга. Ма… Драга… Могу ја рећи нешто. Драга, то је само мало радиоактивности… Да, да, да, баш као Радио 101… Само ти прави вечеру. Видимо се… Љубим те!

КРАЈ

Advertisements

2 реаговања to “ЕКОЛОШКА ПРИЧА”

  1. Ljubica L. 14. марта 2012. у 20:02 #

    Nastavnice,
    zaista mi se dopada to što glumim u ovom dramskom delu. Samo me zanima da li ćete izbrisati one delove što smo izbacili, zato što sada ne mogu da se snađem.
    U suštini mi se dopada to što smo skratili sve,jer je stvarno bilo predugačko.

  2. Силвана 14. марта 2012. у 20:18 #

    Баш ми је драго што ти се ова верзија више допада. Потрудићу се да што пре и овде избацим те делове 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: