БАЈКЕ НАШЕГ ДЕТИЊСТВА

5 јан

УЛОГЕ:
ТРИ ГОСПОДИНА, ТРИ ГОСПОЂЕ, ДВА ЛОВЦА, ДВА ДЕТЕТА, ЧЕТИРИ ЈАЈЕТА-ПАЧЕТА, РУЖНО ПАЧЕ, МАЈКА, КОМШИНИЦА ПАТКА, ТРИ ПАТКЕ, ТРИ ДИВЉЕ ПАТКЕ, ТРИ ДИВЉЕ ГУСКЕ, ТРИ ЛАБУДА, ЈЕДАН ПАС
                                             ПРВА СЦЕНА
Пролази ЈЕДАН ГОСПОДИН са ГОСПОЂОМ  – У сусрет им иде други ГОСПОДИН, мало даље ТРЕЋИ – Гледају у ЧОВЕКА који пролази:
–    ГОСПОДИН 1: – на енглеском: Ко је овај човек?
–    ГОСПОДИН 2: – на француском: Ко је овај човек?
–    ГОСПОДИН 3: – на српском: Ко је овај човек?
ГОСПОЂА: То је Данац, зар не знате?
ГОСПОДА (зачуђено): Ко је то?
ГОСПОЂА: Као јунак из бајке – у почетку је био несрећан и много патио, али се вредноћом и упорношћу борио за срећу и славу.
ГОСПОЂА 2 (наилази) – Као дечак – био је веома ружан и веома, веома сиромашан. Јадни му отац крпио обућу, али је много више волео да чита бајке. Несрећник – рано је умро. Мајка, шта ће, прала туђе рубље. Сина је замишљала кројачем, али је он наследио…
ГОСПОЂА 1 (упада) – … очеву љубав према књигама. Отишао је у КОПЕНГАХЕН – Знате ли који је то град, где се налази? (главни град Данске) – Бавио се глумом, па балетом (карикира покрете) – али ништа!
ГОСПОЂА 2 – Знаш, с вршњацима ове деце је ишао у школу? Колико имате година? (12) – А он је имао већ 17, као и наш Вук Караџић кад је кренуо у школу. Озбиљно је схватио школу, чак је уписао и универзитет. Читао, учио, радио, путовао, писао…
ГОСПОДИН 1 – Ух, он као неко ружно паче – како причаш, дивиће му се и за 200 година, ха, ха, ха! Па ко је то!?
ГОСПОЂА 2 – Не могу да верујем, па Ви и не знате да је он створио „Ружно паче”!
ГОСПОДИН 2 – Зар тако нешто уопште и постоји?!
                                              ДРУГА СЦЕНА
(Четири дечака излази из белих џакова)
ДЕЧАЦИ: (углас): Ах, како је свет велики!
МАЈКА ПАТКА: Мислитте ли да је то цео свет? Свет се протеже још далеко с друге стране рита, све до попине њиве! Али тамо нисам никад била!
(остало још једно, највеће јаје)
МАЈКА ПАТКА: Сада сте се сви излегли! Не, нису још сви! Највеће јаје је још цело. Докле ће то трајати!? Већ ми је све досадило!
КОМШИНИЦА ПАТКА: Па како је?
МАЈКА ПАТКА: Сувише се отегло! Најлепши пачићи које сам видела! Сви личе на оца, неваљалца, који ме није ни посетио!
КОМШИНИЦА ПАТКА: Пусти ме да видим то јаје. О, па то је гарантовано ћуреће јаје. Једном и мене тако преварили, па сам имала проблема с ћурићима, јер су се, глупаци, бојали воде!
(пуче јаје) (заједно, загледају се, загледају највеће младунче) (отишли пред стару патку)
МАЈКА ПАТКА: Поклоните се нашој владарки, будите умиљати и културни. Васпитано паче увек живи и забацује ноге као отац и мати. Гледајте, овако! Поклоните се и реците „КВА”!
ТРИ ПАТКЕ: Гле! Таман нам још и ова багра треба, као да нас и овако нема доста! Фуј, како изгледа оно паче, њега нећемо трпети! (једна га удари, друга угризе)
МАЈКА ПАТКА: Оставите га на миру!
ТРИ ПАТКЕ: Велико је и ружно! Треба га отерати!
МАЈКА ПАТКА: Срам вас било! Добар је! Умиљат! Па шта што је ружан и што га само ја могу волети!
ТРИ ПАТКЕ: Кад би те само мачка ухватила, ти ругобо!
(види се како га шиканирају, гурају, не дају му да се игра, да једе. Чак га и ДЕВОЈКА шутне кад их храни) (Ружно паче побегло преко ограде)
                                                   ***
ТРИ ДИВЉЕ ПАТКЕ: Ала си ружан! Али је то нама свеједно ако намераваш да се ожениш из наше породице.
РУЖНО ПАЧЕ: Баш је мени до женидбе! Само ми још то фали!
                                                  ***
ТРИ ДИВЉЕ ГУСКЕ: Слушај, брате, ти си тако ружан, али нам се допадаш! Пођи с нама и буди птица селица, шта ти фали?! Недалеко одавде у другој мочвари има неколико слатких дивиљих гусака, све саме госпођице… Дивно гачу! Можда ћеш наћи своју срећу, иако си тако ружан.
(Чују се пуцњи, трче ДВА ЛОВЦА и ПАС) (ЈЕДНА ГУСКА паде мртва) (Пас заобилази ружно паче)
РУЖНО ПАЧЕ: Хвала богу, толико сам ружан да ни пас неће да ме уједе!
(види лабудове)
РУЖНО ПАЧЕ: Отпливаћу до њих, до тих краљевских птица, а оне ће ме убити зато што сам тако ружан, а усуђујем се да им приђем. Али свеједно ми је! Боље да ме оне убију него све оно што ме други малтретирају, шиканирају, тиранишу, угњетавају, ударају, штипају, муче… (све јаче плаче)
ТРИ ЛАБУДА: Шта?! Што плачеш? Како си леп!
(Долазе и два ДЕТЕТА)
ДЕТЕ: Дошао је један нов! (запљескаше рукама, заиграше и запеваше): Овај је најлепши! Тако је млад и леп!
РУЖНО ПАЧЕ: Ни сањао нисам о оволикој срећи, када сам био само јадно ружно паче!
                                                ТРЕЋА СЦЕНА
ГОСПОЂА 1: Знате ли сада ко је ово?
ГОСПОЂА 2: Не могу да верујем! Драга децо, ко је ово? Да ли је ово један од браће Грим? (НЕ) Није, како није! А па да, они су Немци. А Езоп? Све знате. Он је писао басне! Да у праву сте, ово је Андерсен, Ханс Кристијан Андерсен. Свако дете у свету одраста у срећније људе захваљјујући и његовим бајкама, а ми сада славимо 200 година од када се овај чувени творац бајки родио!
ГОСПОДА: Боже, кад ли смо ми били деца? Никад се тога не бих сетио?
                                                        КРАЈ

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: