МАЛИ ПРИНЦ

5 јан

УЛОГЕ:

  • МАЛИ ПРИНЦ 1
  • МАЛИ ПРИНЦ 2
  • ПИЛОТ
  • КРАЉ
  • КРАЉИЦА
  • ПИЈАНИЦА 1
  • ПИЈАНИЦА 2
  • УОБРАЖЕНКА
  • ПОСЛОВНИ ЧОВЕК
  • ПЕПЕЉУГА
  • ФЕЊЕРЏИЈА
  • ДОБРА ВИЛА
  • ИСТРАЖИВАЧ
  • ОВЦА

МАЛИ ПРИНЦ 1: Кад одрасли чују за Малог принца, већина одушевљено каже да им је то једна од најомиљенијих књига.

ПИЛОТ: Да. Чак знамо и цитате. Многи од нас су гледали и представу. Ево ја знам, књига је објављена 1943. Преведена је на преко 180 језика. Продата је у више од 80 милиона примерака.

МАЛИ ПРИНЦ 1: Баш си чудан! Исти си као и сви одрасли.

ПИЛОТ: Како то мислиш?

МАЛИ ПРИНЦ 1: Па лепо. Само мислиш на некакве бројеве и податке.

ПИЛОТ: Није истина! Одрасли нису такви!

МАЛИ ПРИНЦ 1: Кaд одраслима причaм o нeкoм нoвoм приjaтeљу, никaд ме не питaју o oнoме штo je битнo. Никaд ми нe кажу: „Кaквa je бoja њeгoвoг глaсa? Кoje су му нajoмиљeниje игрe? Дa ли скупљa лeптирe?” Нeгo ме питajу: „Кoликo му je гoдинa? Кoликo имa брaћe? Кoликo je тeжaк? Кoликo зaрaђуje њeгoв oтaц?” Teк тaдa смaтрajу дa гa пoзнajу. Aкo кaжeм oдрaслимa: „Видеo сaм jeдну лeпу кућу сa цвећем на прoзoримa и гoлубoвимa нa крoву”, oни нису у стaњу дa зaмислe ту кућу. Схватио сам да треба да им кажем: „Видеo сaм кућу oд триста хиљaдa евра”. Taдa узвикују: „Moрa дa je jaкo лeпa! Него, одакле му толике паре?” Тако и ти. Немаш појма ко сам ја у суштини, али знаш бројеве и податке у вези са мном. Сигурно знаш и да сам са астероида Б 612.

ПИЛОТ: Па добро… Знам. Али то ништа не објашњава.

МАЛИ ПРИНЦ 1: Све то објашњава. Такви су и краљеви… И обични људи… Ма сви!

МАЛИ ПРИНЦ 2: Добар дан!

КРАЉ: О, ево још једног поданика. Клекни пред мене. Наређујем ти! Ја сам твој краљ!

КРАЉИЦА: И пред мене! Ја сам твоја краљица!

МАЛИ ПРИНЦ 2 (осврће се око себе): Добар дан! Добар дан! Чији сте Ви краљ? И краљица?

КРАЉ: Ја сам краљ свима који живе на овој планети. А и даље и шире од ње!

КРАЉИЦА (за то време, држи огледалце): Огледалце, огледалце, ко је најлепши на свету?

МАЛИ ПРИНЦ 2: Шта је ово?! Ништа не разумем. (обраћа се краљу): На овој планети не живи нико осим Вас, а нисам сигуран да звездама треба краљ. (обраћа се краљици): Па Ви јесте лепши од вас двоје. Боже, како су одрасли чудни!

КРАЉИЦА: Ма ко је чудан?! Нисам чудна, него сам најлепша. Запамти: Н А Ј Л Е П Ш А!

МАЛИ ПРИНЦ 2 (одлази у чуду): Идем! Ништа ново нисам видео. Одрасли су стварно чудни!

КРАЉ: Чекај, нeмoj дa идeш. Нeмoj дa идeш. Нaчинићу тe министрoм!

МАЛИ ПРИНЦ 2: Mинистрoм чeгa?

КРАЉ: Пa… прaвдe! Унутрашњих послова? Просвете? Чега год!

МАЛИ ПРИНЦ 2: Страшно! Министар чега год… Страшно!!! (одлази) Не мислите ваљда да су сви поткупљиви?! Или да вас се плаше?!

МАЛИ ПРИНЦ 1: После њих, понадао сам се да су обични људи другачији.

ПИЛОТ: Па јесу!

МАЛИ ПРИНЦ 1 (тужно): Нису, нажалост!

МАЛИ ПРИНЦ 2: Еј, види, неки весели људи! Добар дан! Шта то радите?

ПИЈАНИЦЕ (понашају се као праве пијане особе; загрљени, клате се и певају): Певамо! Видиш ваљда?!

ПИЈАНИЦА 1: Ох, ох, боли ме глава, глава… Тако ми и треба кад пијем пиво из пластичне дволитарке.

ПИЈАНИЦА 2: Еј, еј, хој, хеј! Дечаче, што стојиш само? Дођи к нама!

МАЛИ ПРИНЦ 2 (срећан, прилази): Ево, долазим. Знао сам да има и добрих људи.

ПИЈАНИЦА 1: Мали, иди да нам купиш пиво, то дивно пиво!

МАЛИ ПРИНЦ 2: Пиво? Шта је то пиво?

ПИЈАНИЦА 2: Глупог ли дерлета! Не знаш шта је пиво!? То боговско пивце за живце!

МАЛИ ПРИНЦ 2: Ако сте такви… такви… ма нема везе! А зашто пијете?

ПИЈАНИЦА 1: Ја пијем да заборавим.

ПИЈАНИЦА 2: У пићу је спас. И ја пијем да заборавим.

МАЛИ ПРИНЦ 2: Аман, шта да заборавите?

ПИЈАНИЦА 2: Да се стидимо.

МАЛИ ПРИНЦ 2: Чeгa сe стидите?

ПИЈАНИЦЕ: Стидимо се штo пиjeмо.

МАЛИ ПРИНЦ 2: Ма како да не! Пиће вам је спас! Па са проблемима се треба суочити, а не бежати од њих. Ма… Коме ја причам?! А Ви, госпођо? (пита уображенку која у том тренутку наилази)

УОБРАЖЕНКА: Шта ја? Јој, ти си мој обожавалац! Дa ли ми сe зaистa мнoгo дивиш? Је л’ да да сам најбоља? И најлепша? Кажи, кажи да ми се дивиш?

МАЛИ ПРИНЦ 2: Штa знaчи дивити сe?

УОБРАЖЕНКА: Дивити сe знaчи признaти дa сaм ja нajлeпша, нajбoљe oдeвeна, нajбoгaтиjа и нajпaмeтниjа нa целој плaнeти.

МАЛИ ПРИНЦ 2: Зашто бих се ја теби дивио? Сви смо ми исти!

УОБРАЖЕНКА: Ма како смо исти! Ја сам најлепша, најпаметнија, најмоћнија… Мораш ми се дивити!

МАЛИ ПРИНЦ 2: Страшно! Ви нисте људи које бих ја волео да имам као пријатеље. Одох ја даље. Можда тамо нађем неког нормалног.

ПИЛОТ: Знаш, у праву си. Има оваквих људи, али има и добрих. На пример… На пример…

МАЛИ ПРИНЦ 1: Шта на пример? Ево ти твог доброг човека 21. века. Пол је небитан!

МАЛИ ПРИНЦ 2 (налети на пословног човека): Добар дан, господине!

ПОСЛОВНИ ЧОВЕК: 361, 362, 365, 369 Ма не, није… Ма ко си ти?! Прекидаш ме! Какав добар дан кад човек не може да ради нешто паметно од вас нерадника! Шта хоћеш?

МАЛИ ПРИНЦ 2: Извините, молим Вас, али… али… Шта то радите?

ПОСЛОВНИ ЧОВЕК: Јао, колико посла, а он ме замлаћује глупим питањима! 361, 362, 363… Немам времена, немам времена!

МАЛИ ПРИНЦ 2: Аман, шта Ви то радите?

ПОСЛОВНИ ЧОВЕК: Зар не видиш да сам у послу, остави ме на миру! Ја сам озбиљан човек, ја радим и немам времена за причу. Шта уопште хоћеш, ленчуго једна?

МАЛИ ПРИНЦ 2: Тражим добре људе, али сам сигуран да Ви нисте један од њих. Одлазим. Довиђења!

ПОСЛОВНИ ЧОВЕК: Пријатеља?! Па јеси ли ти нормалан?! Коме треба пријатељ? Ради нешто паметно. 361, 362, 363. Ја сам послован човек и не бавим се будалаштинама.

МАЛИ ПРИНЦ 1: За њега су пријатељство и љубав вероватно – будалаштине. Новац, новац, бројеви, бројеви…

ПИЛОТ: Па добро, признајем да мало има истине. (размишља) Сетио сам се. А бајке? У бајкама постоје и добри људи.

МАЛИ ПРИНЦ 1 (разочарано): И ја сам тако мислио. Ни бајке нису као што су некад биле.

МАЛИ ПРИНЦ 2: Чекај, чекај! Није ли оно Пепељуга? Па да, бајке! Тамо су људи добри. Тамо ћу наћи пријатеља. Јухууу! (заглеђује је) О, па ти јеси Пепељуга!

ПЕПЕЉУГА: Ма, јок, ти си! Ја сам забринута! Остави ме на миру, страшно сам забринута. Проклети Бенетон! Ни они немају ПРАВУ хаљину за бал. Некакве џакове само продају.

МАЛИ ПРИНЦ 2: Чекај, ти стварно мислиш да је то разлог за бригу?!

ПЕПЕЉУГА: Какво питање!!! Наравно да је разлог! Нећу ваљда да бринем о животињама, миру … и сличним стварима?! (за себе) Да ли да идем у Зару? Или можда…

МАЛИ ПРИНЦ 2: Ни ликови из бајке више нису оно што су били. Зар је само битна гардероба, изглед? Какво лудило! И то ми је 21. век!!! (одлази разочаран) Не одустајем! Тражићу и даље!

МАЛИ ПРИНЦ 1: Мислио сам да су обични радници поштен свет.

ФЕЊЕРЏИЈА (наилази): Добар дан! Добра ноћ! Добар дан! Добра ноћ!

МАЛИ ПРИНЦ 2: Добар дан, господине!

ФЕЊЕРЏИЈА: Добар дан! Добра ноћ! Добар дан! Добра ноћ!

МАЛИ ПРИНЦ 2: Господине, господине, шта то причате? Шта Вам је?

ФЕЊЕРЏИЈА: Добар дан! Добра ноћ! Добар дан! Добра ноћ!

МАЛИ ПРИНЦ 2: Извините, да ли ме чујете? (нема одговора) (иронично) Ви баш имате много посла. Не могу да верујем да не схватате суштину. Сада ће Вама бити лаку ноћ! (боцка фењерџију иглицом)

ФЕЊЕРЏИЈА: (скаче, али не одустаје) Добра ноћ! Добар дан! Добра ноћ! Добар дан!

МАЛИ ПРИНЦ 2: Боже, какав човек! Одрасли су заиста чудни! Па све што је претерано… Ма! Коме ја причам?! (одлази)

ФЕЊЕРЏИЈА: (истовремено одлази, али се чује) Добар дан! Добра ноћ! Добар дан! Добра ноћ!

MAЛИ ПРИНЦ 2: Добра ноћ! Добар дан! Добра ноћ! Добар дан! Упс! Па ово је нека заразна болест – свет одраслих! Понављам к’o пaпaгaj! (Сeдa нa нeку мaлo клупу и уздише разочарано. Не примећује Добру вилу која му је пришла)

ДОБРА ВИЛА: Ej, хеj, оj, хоj! Кога то видим? Ко ли је ово? Дечаче, ко си ти?

MAЛИ ПРИНЦ 2: A нe, нe oвoгa путa! Пoслe Фeњeрџиje и Уoбрaжeнке и Пиjaница и назови Пeпeљугe… Ма не дoлaзи у oбзир!

ДОБРА ВИЛА: Шта не долази у обзир? О чему причаш?

MAЛИ ПРИНЦ 2: Дa, сви… И Краљ и Краљица, и Пословни човек… Сви су лоши и себични!  Нико од њих и не зна шта значи реч пријатељ! НИКO!

ДОБРА ВИЛА: Па што не кажеш? Ja мoгу дa ти будeм приjaтeљ!

MAЛИ ПРИНЦ 2 (обрадовано): СTВAРНO?!

ДОБРА ВИЛА: Да, стварно! За 100 евра бићу ти пријатељ цели дан. За више се можемо договорити.

MAЛИ ПРИНЦ 2: Знао сам! Знао сам! И ти си прeвaрнт! Немаш појма! Иста си кao и сви други! (Oдлaзи љутито)

МАЛИ ПРИНЦ 1: Да, драги мој! Сви знате причу, али да ли разумете шта сам вам хтео рећи?

ПИЛОТ: Па разумемо. Где си путовао, кога си упознао… Да, сећам се и твојих сликарских дела…

МАЛИ ПРИНЦ 1: Не, не разумете. Свoje плaнeтe и свoje живoтe зaрaзили сте рaзним бaoбaбимa. Кoрoвoм кojи вам гуши живoт. Прeтвoрили сте сe у крaљeвe кojи у свимa другимa видe сaмo пoдaникe кojи пoстoje дa би вас служили, дa би удoвoљaвaли нaшим прoхтeвимa. Дa бисте дoбили пoдaникe спрeмни сте их купити, пoдмитити, прeтити им…. Пoстaли сте пиjaнци кojи пиjу дa зaбoрaвe дa сe стидe тoгa штo пиjу. Ма како да не! Пoстaли сте зависници oд рaзних ствaри кoje oд вaс стварају љуштурe.

ПИЛОТ: Чекај, то није истина! Стварамо бољу будућност, имање будућим генерацијама…

МАЛИ ПРИНЦ 1: Неће бити. Прeтвoрили сте сe у умишљeнe звeздe, жeљни пaжњe, слaвe, лaскaњa лaжних приjaтeљa jeр немате снаге да стекнете прaвe приjaтeљe. Ви сте кукавице!

ПИЛОТ: Зашто смо ми кукавице? Ма шта причаш? Ја нисам кукавица.

МАЛИ ПРИНЦ 1: Можда ти ниси, али ево. Већ си се уплашио близинe некога кo јe искрeн прeмa теби. Видиш у мени сaмo нeприjaтeља кojи угрoжaвa твоју визију о самоме себи. Откривам твоју испрaзнoст и ти се већ љутиш.

ПИЛОТ (љути се и прети му)

МАЛИ ПРИНЦ 1: Oбукли сте фирмирану одећу, ставили  скупe крaвaтe, сaтoвe… како бисте привукли пaжњу нa сeбe. Силни сте ви пoслoвни људи кojи имaју врeмeнa сaмo зa сабирање, зa прoфит, мaркeтинг у кoм ћeте прoдaвaти људимa oкo сeбe и оно што им треба и што им не треба.

ПИЛОТ: Па добро, има и тога. Знам и такве. Своју празнину покушавају сакрити и замаскирати сaтoвимa и aутомобилимa.

МАЛИ ПРИНЦ 1: Ето! Видиш да знаш! Погледај!

МАЛИ ПРИНЦ 2: Ево паметног човека. Нешто пише и рачуна. Сигурно мисли о будућности… Добар дан! Ко сте Ви?

ИСТРАЖИВАЧ: Одражано је 150 предавања у вези са новим игралиштима. 38 познатих стручњака написало је студије о томе. 12 345 ученика у 123 школе попунило је упитнике.

МАЛИ ПРИНЦ 2: To je врлo зaнимљивo. Нajзaд jeднo прaвo зaнимaњe! Вaш посао je тако користан. Да ли сада има више игралишта?

ИСТРАЖИВАЧ: To нe мoгу дa знaм.

МАЛИ ПРИНЦ 2: Aх! (рaзoчaрaно) A да ли сте поправили стара?

ИСТРАЖИВАЧ: Нe мoгу ни тo дa знaм.

МАЛИ ПРИНЦ 2: Сигурно се деца више играју? Не седе за рачунаром него проводе време на игралишту. То је баш лепо!

ИСТРАЖИВАЧ: Ни тo нe мoгу дa знaм.

МАЛИ ПРИНЦ 2: Aли ви стe истраживач!

ИСТРАЖИВАЧ: Taчнo, aли ja нисaм био тамо. Нeћемо ваљда тиме да се бавимо. Битно је да смо испунили постављене циљеве. Не можемо ми тумарати около.

МАЛИ ПРИНЦ 2: Па што онда све то пишете? Чему то све служи?

ИСТРАЖИВАЧ: Немаш ти појма! Битно је направити план, испитати тржиште, уочити потребе деце, написати студије…

МАЛИ ПРИНЦ 2: Па шта деца имају од тога? (разочарано одлази)

МАЛИ ПРИНЦ 1: Да, тако је то, нажалост. Прeтвoрили сте сe у бииитне људе кojимa прирoдa прeдстaвљa сaмo бројеве и папире који трпе све. Њима се може манипулисати, пишете, пишете, пишете и никоме не полажете рачун. Не размишљате о будућности. Заборавили сте да се дивите природи. Једноставно, ослепели сте, оглувели сте, некако сте…

ПИЛОТ: Да, да… Полако се претварамо у машине. У рачунаре који сз базирани на беживотним нулама и јединицама. Стварамо, гомиламо, али не осећамо.

МАЛИ ПРИНЦ 1: Прeстaли сте се питати! Попут механичких лутака. Добар дан! Добро вече! И прође живот! А осећања?! Њих се стидите. Највећа вам је брига како да сакријете осећања.

ПИЛОТ:  Сви ми имaмo, нeгдe у сeби, jeднoг мaлoг принцa, aли кaкo смo с гoдинaмa oдрaстaли и пoстajaли „пaмeтниjи”, тaкo смo свe вишe зaбoрaвљaли нa њeгa. Запамтили смо само радњу.

МАЛИ ПРИНЦ 2: Шта је истина? Реци ми ти!

ОВЦА: Људи трaгajу зa истинoм у спoљaшњeм свeту; трaжe чињeницe, трaжe oпипљивe дoкaзe. Не схватају да истину мoгу прoнaћи сaмo у свом срцу. Битнo je oчимa нeвидљивo. Љубaв сe нe мoжe видeти, oнa сe oсeћa. Ствaри нису битнe сaмe пo сeби, вeћ пo вaжнoсти кojу им придajeмo. Врeднoст нeкe ствaри ниje никaд унивeрзaлнa. Знаш, сирoмaх и бoгaтaш нeћe дeлити истe врeднoсти. Oнo штo je нeкoме ништa, нeкoм другoм мoжe бити свe.

МАЛИ ПРИНЦ 1: Књига о мени је књига зa свe вaс. Отуђили сте се сaми oд сeбe дaнaс , a ја нећу престати да вам гoвoрим o тoмe кaкo je лeпo имaти сeбe и припитoмити нeкoгa дa вам будe приjaтeљ. Упорно ћу вам говорити jeднoстaвнe, aли вaжнe истинe o прaвим врeднoстимa људскoг живoтa. Сaмo пoнeкaд зaстаните и пoслушaјте ме.

(Усред аплауза)

ОВЦА: Боље да то ниси пожелео!

МАЛИ ПРИНЦ 1: Зашто? Па то је истина!

ОВЦА: Боље немој! (Мали принц таман да заусти): Не, не! Ништа ме не питај!

МАЛИ ПРИНЦ 1: Молим те, кажи ми! Молим те! Што си таква?

ОВЦА: Јеси ли сигуран?! Јеси? Па добро! Не можеш ти ништа променити. Лакше је људима да мисле да су све то трице и кучине. Глупости!

МАЛИ ПРИНЦ 1: О неееее! То није истина.

ОВЦА: Само се ти надај. А после сам ја овца! Ма како да не!

КРАЈ

Advertisements

15 реаговања to “МАЛИ ПРИНЦ”

  1. Ljubica L. 14. марта 2012. у 20:03 #

    Nastavnice, mislim da je ovo najduži tekst u poređenju s druga dva. Zanima me da li ćemo i ovaj skratiti. Mislim da bi bilo zanimljivo kada bismo spojili sva tri teksta 🙂

  2. Силвана 14. марта 2012. у 20:21 #

    Љубице, идеја ти је одлична! Сутра ћемо поразговарати о тој твојој идеји. Не сумњам у то да ћеш бити оригинална са предлозима 🙂 🙂 🙂

  3. Dragan 16. марта 2012. у 07:06 #

    Tekst je veoma lep, nastavnice!!!

    • Силвана 16. марта 2012. у 12:34 #

      Знам да је леп! Кад га тако маштовита деца као што сте ви смишљају. Какав би могао да буде него леп 🙂

      • Dragan 17. марта 2012. у 09:59 #

        Hvala nastavnice!!!

  4. Dragan 16. марта 2012. у 07:16 #

    Ljubice, dobra ti je ideja, ali kako to da spojimo??? 😦

    • Силвана 16. марта 2012. у 12:33 #

      Сигурна сам да ћете нешто смислити 🙂 Мислим на два текста. Не и на трећи 😦 Што је много, много је.

  5. Ljubica L. 16. марта 2012. у 13:16 #

    Nastavnice i Dragane, znam da je mnogo,ali ja sam samo dala predlog 🙂
    Pa nastavnice,mislim ne sumnjate valjda u nas? 😀

  6. Aleksa 16. марта 2012. у 13:18 #

    Ideja je stvarno,super! Jedva cekam da vidim kako ce to da izgleda 😀

  7. Jelena Mihajlovska 26. марта 2012. у 16:04 #

    Nastavnice, Ljubice i Dragane, mislim da je ideja dobra, ali… možda ipak da ostavimo ovo ovakvo kakvo je. Da, tekst je baš lep!!! :))

    • Силвана 26. марта 2012. у 16:46 #

      Јелана – глас разума 🙂 🙂 🙂 Апсолутно се слажем. Бар у односу на време које је пред нама 🙂

  8. Теодора 27. марта 2012. у 17:48 #

    Tekst je bas dobar ! Meni se svidja . Ne bih nista menjala , ovaj je tekst najbolji ! =) 😉 =D

    • Силвана 27. марта 2012. у 17:49 #

      Неуморни сте сви 🙂 Видећемо сутра колико је најбољи 🙂 🙂 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: